О књизи: 2002 / Алиска је поново умирала. Пошто је ово њено трајно стање у последње време, нисам био посебно забринут. Али када сам појурио у Санкт Петербург, схватио сам да је ситуација много озбиљнија. Према речима Алисиног комшије, „ове кучке“ су прво бациле зло око на моју другарицу, а сада је трују. А она, глупа девојка, увек их радо види и позива их у кућу. Ове змије - Алисине пријатељице - нису могле да се помире са богатством, лепотом и њеном славом уметника. А највише од свега, не могу да јој опросте брачну срећу са згодним Херманом. Завист, завист... Али да нисам Соња Маркхалева, да нисам сазнао ко је тровао Алису, да нисам дошао до дна истине. И дошла је до дна! Ох, како ми је било лако да га купим! Како су ме преварили!..